Ми Срби живимо на географској И духовној вододелини између два... света, између две културе, између истока и запада. Наша народна душа послата је у овај загонетни свет, И речено јој је: живи на оштрици мача! Може ли ико од нас без опасности да живи на оштрици мача? С једне стране, душу нашу привлачи метежни запад, магнетском тежом својом, а с друге мами нас спокојни исток тајанственом красотом својом. И тако нас растржу два света. Куда ћемо ићи на исток или на запад. Наша душа мора да буде снажна и видовита да би могла изабрати пут који се не завршава њеном смрћу. Нетреба да се наша душа народа нашег раздели па да пола пође на исток а пола на запад. Пријатељи , може ли око твоје гледати ако га разделиш? може ли срце твоје осећати ако га расечеш? може ли царство опстати ако се раздели. Саме чињенице сведоче да неможе. Како онда душа народа нашег може живети и не умрети, и бесмртна постати, ако се раздели. / от св. Владика Николай/